Banka	Banka je akcionarsko društvo sa sedištem u Republici Srbiji koje ima dozvolu za rad Narodne banke Srbije i obavlja depozitne i kreditne poslove, a može obavljati i druge poslove u skladu sa Zakonom o bankama.
Bankarska supervizija	Bankarska supervizija je regulis
Bankarska garancija	Ugovor kojim se banka obavezuje da će primaocu garancije (poveriocu iz osnovnog ugovora) isplatiti određenu sumu novca ukoliko određeno treće lice (originalni dužnik) ne ispuni svoje obaveze o roku dospelosti. Ugovor o garancijiuvek nastaje u vezi sa nekim drugim osnovnim ugovorom (o kreditu, o prodaji i slično). U tim osnovnim ugovorima se dužnik obavezuje da će poveriocu pribaviti garanciju određene banke, kojom će se ona obavezati da isplati određenu sumu ukoliko on (dužnik) ne izvrši svoju obavezu.
Bankarski inkaso posao	Bankarski inkaso posao može biti sa ili bez bankarske garancije. Bankarski inkaso posao bez garancije: kada otpremi robu, prodavac prikuplja dokumenta o otpremi i dostavlja ih svojoj poslovnoj banci, koja ih dalje šalje banci kupca. Banka kupca poziva kupca da plati iznos da bi stekao pravo na posed nad robom. Bankarski inkaso posao sa garancijom: tehnika posla je ista kao u prethodnom slučaju, ali prodavac obavlja isporuku tek pošto dobije garanciju za plaćanje isporučene robe od kupca. Banka garant isplaćuje prodavca ako kupac odbije da izvrši plaćanje.
Banknota	Novčanica koju na osnovu zakona izdaje emisiona banka i koja predstavlja zakonsko sredstvo plaćanja.
Bankrotstvo	Raspad poslovnog sistema banke ili ma koje druge privredne organizacije, koja je zapala u takvo stanje da svojom imovinom više nije u stanju da podmiri svoje obaveze. Može se definisati i kao potpuni finasijski slom ekonomskog subjekta koji za rezultat ima obustavu plaćanja, odnosno nesposobnost plaćanja i odgovaranja svojim finansijskim obavezama. Izraz potiče iz italijanskog jezika (banco rotta). U svakoj zemlji se, radi poslovne sigurnosti obično zakonom propisuju uslovi pod kojima se može objaviti stanje bankrotstva, kao i postupak koji se tada primenjuje.
Bekstvo (egzodus) kapitala	Nedozvoljeni transfer većih iznosa kapitala u obliku stranih valuta ili hartija od vrednosti. Rezidenti zemlje koja zabranjuje ili ograničava takve transfere usmeravaju kapital u druge zemlje, radi rentabilnosti i sigurnosti, povoljnijeg oporezivanja ili špekulacija, a delom i radi boljih izgleda za dobit ili perspektive za ukamaćenje, pogotovu ako je država u finansijskim teškoćama ili postoji opasnost od devalvacije ili depresijacije domaće valute. To povećava teškoće zemlje iz koje kapital „beži“, ali su i zemlje u koje taj kapital „beži“ skeptične prema njemu, pa često zabranjuju njegov ulazak. „Bekstvom“ kapitala smatraju se i devize koje se čuvaju „u slamaricama“, tj. van regularnih načina tezaurisanja novca ili u inostranstvu.
Berza	Institucija finansijskog tržišta vezana za tačno određeno mesto na kome se trguje standardizovanim tržišnim materijalom, po utvrđenim paravilima trgovanja. Od samog nastanka, berza je vezivana za određeno mesto – sastajalište trgovaca/posrednika, koji su između sebe trgovali u određeno vreme i po pravilima koja su utvrdili. Na berzama se trguje efektivom i robom, a prema predmetu trgovine berza se dele na efektne, robne i mešovite. Na prvima se trguje hartijama od vrednosti, devizama i finansijskim derivatima, na drugim robom, a na trećim i jednim i drugim. Predmet trgovanja na berzi uvek mora da bude tipiziran i standardizovan. Još jedna karakteristika berze je odsustvo predmeta trgovanja sa mesta na kome se trguje. Pravila trgovanja na berzi imaju dvostruku funkciju – da obezbede sve detaljniju standardizaciju predmeta i pravila trgovanja po kojima se vrši promet, kao i da pruže zaštitu učesnicima u trgovanju. Zaštita od tržišnih rizika predstavlja osnovni razlog nastanka institucije berze, tako da je tome podređena i organizacija trgovine na njoj.
Berzanski indeksi	Izračunavaju se stavljanjem u odnos proseka cena određenog broja akcija u datom trenutku sa prosekom cena istih akcija iz nekog prethodnog trenutka. Oni nam pokazuju kakva je konjunktura, odnosno privredna aktivnost firmi koje se kotiraju na berzi u nekom periodu. Dakle, to je najopštiji pokazatelj na osnovu kojeg možemo videti kako se „kretalo“ tržište, tj. odnos ponude i tražnje akcija tog dana. Ukoliko su cene akcija drastično skočile (usled pozitivne konjunkture), to će dovesti do pozitivnih efekata na berzanski indeks (on će rasti) i obratno.
Bilans	Bilans je dvostrani pregled zbirno prikazanih sredstava, grupisanih prema određenim kategorijama, a izražen vrednosno. Leva strana bilansa (aktiva) prikazuje imovinu i sva potraživanja a mogu se svrstati u osnovna i obrtna sredstva. Desna strana bilansa (pasiva) pokazuje izvore sredstava: sopstvene izvore, kredite za osnovna sredstva (dugoročni), kredite za obrtna sredstva (dugoročni i kratkoročni), robne kredite (dugovanje dobavljčima). Osnovna karakteristika bilansa je ravnoteža aktive i pasive (sredstva i njihovih izvora).
Bilans stanja	Bilans stanja predstavlja dvostrani pregled imovine (sredstava) privrednog subjekta posmatrane sa aspekta oblika u kome se nalazi (aktiva) i sa aspekta načina finansiranja (pasiva).Podrzumeva se da postoji ravnoteža izmedju leve strane (aktive), gde je dat pregled osnovnih i obrtnih sredstava i desne strane (pasive), gde je dat pregled izvora sredstava (sopstvena i pozajmljena).
Bilans uspeha	Bilans uspeha je nominalni, obračunski, kumulativni finansijski izveštaj sastavljen za određeni vremenski period. Utvrđivanjem ukupnih rashoda i ukupnih prihoda za isti obračunski period i njihovim međusobnim upoređivanjem dolazimo do poslovnog rezultata koji se može izraziti kao dobitak ili kao gubitak.
Blagajnički nalog	Vrsta novčanog dokumenta koji se sačinjava na blagajni prilikom isplate (nalog za isplatu) i uplate (nalog za uplatu), uz koji se prilaže dokument koji je osnova za isplatu (npr. račun) ili za uplatu (npr. priznanica o primljenom novcu).
Blanko	Izraz koji se u finansijskoj i trgovinskoj praksi koristi za oznaku potpisivanja nepopunjenog (belog), ili delimično popunjenog dokumenta kojim potpisnik u potpunosti priznaje obavezu na osnovu tog dokumenta. Znači i ovlašćenje sa potpisom bez utvrđivanja sadržine ovlašćenja. Takođe, u finansijama blanko kredit podrazumeva kredit koji se zasniva na ličnom poverenju, pri čemu ne mora da postoji kreditno pokriće.
Bonifikacija (premija bonus)	Posrednička provizija koja se plaća bankama na ime plasmana novoemitovanih hartija od vrednosti kod stanovništva. Plaća se, po pravilu, samo onda ako su hartije od vrednosti preuzete radi fiksnog investiranja, zbog čega se za njihovu dalju prodaju određuje rok. Stalni emitenti (banke koje izdaju založnice, hipotekarne banke) zaključuju s bankama koje plasiraju hartije od vrednosti sporazum o bonifikacijama. Ako se u predviđenom roku bonificirana hartija od vrednosti vrati emitentu, onda se bonifikacija mora u celosti ili delimično vratiti. Visina bonifikacije zavisi od dužnika (javni sektor, industrija, banke itd.), od tržišne situacije (period visokih ili niskih kamatnih stopa) ili eventualno, od roka na koji je hartija od vrednosti izdata. Važno je takođe, ko je posrednik u plasmanu hartija od vrednosti (banke, štedionice), kao i gde se plasiraju (institucije, stanovništvo).
Bonitet	Stepen sigurnosti poslovnog partnera da odgovori preuzetim obavezama, u prvom redu njegova materijalna sposobnost. Bonitet preduzeća određuje njegova likvidnost i kreditna sposobnost.
Bruto	Najpribližnije značenje je „ukupno“, i upotrebljava se najčešće u sledećim kombinacijama: bruto težina – težina robe sa pakovanjem; bruto proizvod – ukupan proizvod jedne regionalne jedinice ili ukupan nacionalni proizvod; bruto plata – dohodak zajedno sa porezima koji se na njega plaćaju.
Brzina opticaja novca	Može se definisati kao broj transakcija koje određena novčana jedinica izvrši u određenom vremenskom intervalu. Što je ona veća, to znači da je količina novca potrebna za određeni promet robom i uslugama manja, i obrnuto. Faktički povećanje brzine opticaja novca deluje kao i povećanje njegove količine. Za iskazivanje brzine opticaja novca koristi se koeficijent brzine opticaja jednak odnosu bruto nacionalnog proizvoda (GNP) i prosečne novčane mase u datom periodu.
Budžet	Akt predstavničkog tela kojim se predviđaju i odobravaju prihodi i rashodi države (ili lokalnog organa uprave) za određeni budući period, po pravilu za jednu godinu. Budžetom se predviđaju i raspoređuju rashodi i prihodi radi osiguranja kontinuiteta finansiranja javnih funkcija i usklađivanja potrošnje države sa ekonomskom politikom i mogućnostima. Budžet se donosi aktom predstavničkog tela države, koji po pravilu ima zakonsku i administrativnu snagu. Iz njega proizilaze ovlašćenja i obaveze za organe koji izvršavaju budžet. Ovlašćeni organi dužni su da realizuju budžetom predviđene prihode i da se pridržavaju visine i namene rashoda fiksiranih u budžetu. Termin budžetska disciplina znači da bilo država, bilo preduzeće ili pojedinac smeju trošiti samo onoliko koliko mogu da finansiraju – iz imovine, dohotka ili zaduživanjem.
Budžetski deficit	Višak rashoda u odnosu na prihode u budžetu, tj. kada su ukupni prihodi nedovoljni da pokriju iznose rashoda. Za pokriće budžetskog deficita država povećava fiskalno opterećenje (poreze) i pristupa većem korišćenju zajmova i emisiji (kreiranja) novca – tzv. monetizacija budžetskog deficita. Budžetski deficit može biti rezultat nerealnog planiranja prihoda ili rashoda u budžetu, porasta cena i prekoračenja izvršenih rashoda ili pogrešno procenjenog razvoja konjukture. U savremenim finansijama budžetski deficit nastaje kao posledica ekspanzije rashoda vezanih za jačanje intervencije (uplitanja) države na ekonomskom i socijalnom planu: deficit izazvan namernim povećanjem budžetskih rashoda treba da kompenzuje pad ukupne tražnje u nacionalnoj ekonomiji, kao uzrok slabljenja ekonomske aktivnosti, a deficit nastao zbog smanjenja poreskih prihoda budžeta je posledica želje da se nižim poreskim stopama podstaknu lična i posebno investiciona potrošnja (ulaganja u pokretanje ili proširenje sopstvene privredne delatnosti) poreskih obveznika.
Budžetsko ograničenje	Ograničenje koje nameću ostvareni i očekivani dohodak u odnosu na ukupne rashode. To je raskorak između planiranog nivoa budžetskih rashoda i prikupljenih poreskih prihoda. Može biti meko i čvrsto. Zalaganje za čvrsto budžetsko ograničenje pre svega znači zalaganje za veću finansijsku disciplinu.